Zamislite da u vama živi malo biće puno emocija, koje čuva sve vaše najdublje priče iz detinjstva. To je upravo vaše unutrašnje dete – nežan, ranjiv deo vas koji neprestano šalje signale iz dubina podsvesti.

Nekad se javlja iznenada – kroz trenutke panike kada se nešto previše približi starim ranama, kroz neočekivane strahove ili kroz spontane suze sreće. Ponekad vas tera da bežite od bliskosti, a ponekad da se čvrsto držite onih koji vam pružaju sigurnost.

Svako od nas nosi u sebi priču koja ga je oblikovala – traume, gubitke, radosti i tuge. Unutrašnje dete pamti sve: osmeh koji niste dobili, reč koju niste čuli, zagrljaj koji vam nedostaje. I dalje reaguje na iste emotivne okidače kao nekad, pokušavajući da vas zaštiti od bola.

Prihvatanje ovog dela sebe znači biti nežan, strpljiv. Slušati, ne osuđivati. Pružiti mu opet mir koji je u nekon trenutku u detinjstvu narušen. To je put ka isceljenju – razumeti, oprostiti i voleti ovaj najintimniji deo sebe.

Kada se vaše unutrašnje dete opet oseti sigurno i prihvaćeno, njegove rane će zaceliti. I tada će postati vaš saveznik, a ne pretnja; postaće izvor snage umesto straha.

Tu sam da vam pomognem da čujete svoje unutrašnje dete, njegov vapaj i da ga svojom ljubavlju ponovo prigrlite, utešite i umirite.

Maja Korolija